U okviru ovog repozitorijuma se nalazi udzbenik "Kombinatorika, verovatnoća i statistika sa primenom u softverskim paketima", autora dr Todorov Miloša i dr Mihić Ljubice. Uz priloženi udzbenik, nalaze se i fajlovi koji prate nastavni materijal iz poglavlja "Deskriptivna statistika u okviru softverskih paketa". Autori su saglasni da se dati materijal može koristiti za izvođenje nastave uz navođenje izvora. Zabranjena je svaka transformacija elektronskog udzbenika. Izdavač je: Fakultet za informacione tehnologije i inženjerstvo – Jurija Gagarina 149A, Novi Beograd, Srbija (www.fiti.edu.rs, info@fiti.edu.rs)
-
🔭 Trenutno predajem na fakultetu
-
🌱 Trenutno izucavam ML algortme
-
📫 Mozete me kontaktirati na milos.todorov82@gmail.com
Autori su ovaj udžbenik namenili čitaocima koji se prvi put sreću sa oblastima kombinatorika, verovatnoća i statistika. Pristup je adaptiran studentima informatike i društveno-humanističkih usmerenja, tako da su izostavljeni strogi matematički dokazi. Udžbenik takođe može biti korišćen u okviru nastave u specijalno matematičkim odeljenjima u gimnazijama. Uvodni primeri svakog poglavlja su jednostavni, slikoviti i detaljno objašnjeni. Kroz njih, studenti imaju priliku da na intuitivnom nivou razumeju osnove oblasti. Većina poglavlja sadrži kombinovane zadatke čiji je cilj da se sažeto ponovo rezimira oblast. Svrha poslednjeg poglavlja jeste da studenti nauče kako da u odabranim softverskim paketima urade primere koji su u prethodnim oblastima analitički obrađeni. Date oblasti ujedno predstavljaju i uvod u kompleksniju analizu podataka i osnove veštačke inteligencije.
Prvo poglavlje, Kombinatorika, sadrži primere iz permutacija, varijacija i kombinacija. Najpre je svaka oblast pojedinačno objašnjenja, a zatim su opisane razlike između njih.
U drugom poglavlju se uvode različite definicije verovatnoće praćene primerima. Primenom algebre vezane za skupove, definisani su podskupovi, suprotni (komplemantarni) događaji. Zatim slede oblasti uslovna verovatnoća, totalna verovatnoća i Bajesova formula.
Treće poglavlje se odnosi na slučajne promenljive. Najpre je definisana slučajna promenljiva i odgovarajući parametri koji je opisuju, a zatim je razmatranje podeljeno na slučajeve diskretnih i kontinualnih slučajnih promenljivih. Izdvojene su neke poznate raspodele, a dosta primera je posvećeno Gausovoj raspodeli. Primena Gausove raspodele se takođe vidi i u poslednjim podpoglavljima ove oblasti- statistike uzorka i testiranje hipoteza.
Četvrto poglavlje se odnosi na statistiku, odnosno deskriptivnu statistiku, često omiljenu oblast studenata, jer su primeri praktične prirode, iz raznih oblasti života. Dat je niz statistički relevantnih pokazatelja i kroz razne primere je pokazano kako se do njih dolazi i kako se tumače.
Peto poglavlje sadrži opise kako se u Excel-u, kao i statističkim softverima R i Python mogu generisati bitni statistički pokazatelji, prethodno definisani u poglavlju četiri. Takođe, objašnjeno je i kako se koriste i intepretiraju podaci Republičkog zavoda za statistiku.